Независност Косова тренутно не признаје готово пет милијарди људи и то је бројка која нам иде у прилог. Оно што нам не иде у прилог је то што тзв. Републику Косово признаје три од пет сталних чланица Савета безбедности, као ни то што свега пет чланица ЕУ не признаје ову лажну државу.
Румунија је једна од тих пет чланица ЕУ која није признала Косово и на томе им неизмерно хвала. Не треба заборавити ни историјску истину да је Румунија у току Другог светског рата одбила да узме и милиметар српске земље и да је уз Грчку била наш једини сусед који се понео тако, што говори и о традицији добрих односа две државе и два народа.
Међутим, свакако да је један од најважнијих разлога принципијелног става Румуније то што и они сами имају проблем са сепаратистичким тенденцијама које имају Мађари. Наиме у Румунији живи готово милион и пет стотина хиљада Мађара (махом Секеља) и то су доминантно насељени у источним и југоисточним деловима покрајине Ердељ, где у појединим окрузима чине готово деведесет процената популације. Мађарска популација у Румунији већ дуго покушава да се избори за територијалну аутономију на чему имају подршку званичне Мађарске. А да би јавност у Србији стекла утисак о проблему треба само послушати реакцију бившег премијера Румуније, Михаја Тудосеа који је јавно рекао да уколико Секељи буду окачили своје заставе на јарболе да ће онда и они висити на тим истим јарболима. И да не буде забуне, ово је изречено у јануару ове године што говори о актуелности проблема са којим се Румунија суочава и који чак ни улазак ове државе у НАТО и ЕУ није успео да реши.
Хајде сада да замислимо ситуацију у којој власт у Србији пристане да уз етничко разграничење (или без њега) да сагласност да тзв. Република Косово постане чланица УН и на тај начин се до краја конституише као држава. Шта би после тога могло да спречи Мађаре у Румунији да окаче своје заставе у Ердељу? Шта би исте те Мађаре могло да спречи да у наредних десет година траже да по истом етничком принципу и косовском рецепту добију још једну државу на територији Румуније? Шта Мађаре даље ограничава да у Словачкој ураде исто што и у Румунији? Што не могу Турци на Кипру оно што могу Албанци у Србији? Зар Каталонија већ нема и окачене своје заставе и само им треба ново гориво за сепаратизам?
И да не идем даље у објашњење домино ефекта који би се добио када би којим случајем тзв. Република Косово ушла у УН. Али да се вратим на Румунију. Како бисмо себи, али и њима објаснили да су они нама покушали да помогну да нам не изгори кућа, а да смо ми њима то вратили тако што смо долили им долили још мало бензина на пожар који им тиња. Надасве, како бисмо себи објаснили да румунски навијачи у сред Београда певају: „Косово је Србија!“ и иначе да је идеја српског Косова доста присутна у европској навијачкој субкулутури, а да се та идеја и та порука доскора слабашно чула на нашим стадионима јер смо у једном моменту скоро сви упали у колотечину дневнополитичке коректности. И зато још једном, Румуни од срца и неизмерно вам хвала!
Слобода је избор!
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
