Бриселски преговори доживели су апсолутни крах и то је можда, иако парадоксално, најбоља могућа позиција за Србију, јер су они одили столици за Косово у Уједињеним нацијама (УН), изјавио је ФоНету председник Председништва Народног слободарског покрета (НСП) Мирослав Паровић, који сматра да се однос нага у свету мења.
Фото: ФоНет/Александар Левајкови
Он је, у оквиру серијала разговора Косинус, новинару Николи Тодоровићу рекао да Србија не би требало да инсистира на некој новој форми прегова.
Паровић је за то да Србија „купује“ време како би ојачала своју позицију, пре свега положај Срба на Косову, јер су „они наш највећи гарант суверенитета“.
Међународни поредак у овом моменту, ипак, још функционише на УН и Савету безбедности, уверен је Паровић, који предвиђа да ће се доћи до тога да је то једини оквир где се разговори о Косову могу водити.
Према његовој оцени, на глобалном плану у току је промена односа снага између водећих сила, док су у неким европским земљама „драстично“ промењене политичке прилике, па Европска унија (ЕУ), посредник у разговорима Београда и Приштине, „не зна шта ће сама са собом“.
Ово није време за доношење великих, историјских, коначних решења, али јесте за разговоре, преговоре, за оснаживање српске позиције, објашњава Паровић и додаје да у историји политике, поготово на Балкану, ни једно решење није било коначно.
Он је оценио да Србија у овом тренутку не преговара са Приштином, већ са једним делом међународне заједнице, уверен у могућност договора са Албанцима, али када остану без Америке и НАТО, као заштитника.
Тада ће разговори бити на цивилизацијској, рационалној основи, уместо под наредбама и протекторатом оних чији је интерес далеко и од српског и од албанског интереса, сматра Паровић.
За себе каже да не спада у митомане који не виде да је на Косову милон Албанаца, а Срба мало, али то не значи да би требало водити политику која ће дати тај део територије.
У супротном, тако нешто би могло да се настави и са другим деловима Србије, упозорава Паровић и подсећа да нема много Срба ни у Новом Пазару или Кањижи.
Према његовом ставу, потребно је наћи одрживо решење, а то је оно „које неће сруштити национални идентитет Србије и Срба, као народа, и самим тим расточити државу“.
Одрживо решење је такав институционални модел, како прецизира Паровић, да Албанци функционишу у својим институцијама, а ми у својим, али да држава Србија, као чланица УН, остане у својим границама.
Он се залаже за „озбиљну аутономију“ косовских Албанаца унутар Србије, уверен да Косово неће добити столицу у УН, јер сматра да „нема ни једну претпоставку да буде независна држава“.
„Ни историјску, правну, ни моралну, нити било коју другу“, оценио је Паровић, који тврди да је Косово, „као лажна држава, пројекат једног тренутка у историји“.
У супротном, Паровић упозорава да би то значило поништавање поретка који је успостављен борбом његовог деде Благоја Паровића и „свих наших дедова“.
Такав поредак, успостављен после Другог светског рата кроз Савет безбедности УН, према његовим речима, ветом спречава да је све дозвољено, као и да се свет не нађе поново у „дивљаштву“.
Упитан о евентуалној подели Косова, Паровић је одговорио да би етнички принцип довео до озбиљног домино ефекта и на другим подручјима.
Он сматра да би требало инсистирати да косовски проблем није само питање односа Срба и Албанаца, већ и међународни, који се поставио „практично у срцу Европе“
Говорећи о евентуалном изјашњавању грађана о решењу за косовски проблем, Паровић напомиње да Устав не дозвољава да се постави референдумско питање које задире у територијалну целовитост државе.
Ако би се народу поставило питање да ли сте за дневну егзистенцију или за Косово, то би, како упозорава, довело до подела из којих се никада не бисмо извукли.
Хипотетички, замислите референдум са питањем да ли сте за Косово или Европу, или на пример, за бољи живот вас и ваше деце, замислите како изгледа сутрашњи дан нас који ћемо бити за Косово и некога ко ће изабрати дневну егзистенцију, рекао је Паровић.
Он тврди да наша дневна егзистенција не зависи од косовског проблема, „иако неко покушава да то тако прикаже“.
Не рађамо се мање због Косова, не умиремо више због Косова, не расељавамо се због Косова, већ зато што немамо уређену државу, немамо позитивну селекцију и економију да задржи људе, образлаже Паровић.
За њега је Косово „идентично, било као окупирано или слободно, са нашом војском, војском КФОР или руском, потпуно је неважно“, јер је део идентитета.
Ја сам сигуран да без Косова, као дела идентитета, мој народ неће постојати и због тога га толико грчавето бранимо, закључио је Паровић.
Извор: ДАНАС, 19.08.2018.
Емисију Косинус у целини можете погледати ОВДЕ.
