Као неко ко се бави техничким наукама научен сам да проблеме посматрам онаквим какве они јесу јер само тако се може доћи до квалитетног решења. Из тог разлога покушаћу да аргументовано побијем неке од већих дезинформација које се о Косову намерно пласирају чиме се народу прави погрешна слика о стварном стању.

  1. Често се чује прича: „Шта да радимо са два милиона Албанаца?“. Одговор на то питање је врло једностaван и гласи: „Ништа.“. Ништа јер Албанаца на КиМ нема ни изблиза толико и по многим релевантним проценама та бројка не прелази милион. Разлог овако рапидно паду броја становника је масовни егзодус Албанаца у државе ЕУ и САД, као и велика стопа смртности услед болести изазваних деловањем осиромашеног уранијума. Такође, оно што се има као тренд на КиМ је рапидно смањење броја новорођене деце, па је тако данас реткост наћи младу породицу са пуно деце што је последица промене начина живота и нагло пресељење становништва у велике градове после протеривања Срба.
  2. Недавно је Милорад Додик изјавио како би Албанци када би се вратили у институције Србије имали више од трећине посланика у Народној скупштини. Ово је још једна дезинформација базирана на погрешној претпоставци о броју људи који живе на Космету. А бројке говоре да већ годинама уназад на изборима на КиМ излази између 700.000 и 800.000 бирача (где је и преко 100.000 Срба и других неалбанаца), док је та бројка у Србији негде око 3.800.000 (са око 100.000 Срба са КиМ). Дакле простом рачуницом видимо да Албанци са Косова и Метохије не би могли да имају више од 50 мандата у Народној скупштини, а што је око једне петине укупног броја мандата. Са овим бројем мандата они не би могли да буду реметилачки фактор иако многи покушавају да „надувавањем“ броја Албанаца који живе на КиМ уплаше јавност Србије и прикажу како је потпуно немогуће да они буду део Србије јер би то значило да ће нас „прогутати“.
  3. Нико у Србији неће да ратује за Косово, док су са друге стране Албанци јако мотивисани за оружане сукобе. Ово је такође велика неистина јер Албанци на КиМ не располажу са било каквом озбиљном наоружаном силом, а то се најбоље могло видети на примеру деловања њихове најбоље специјалне полицијске јединице која је деловала испод нивоа ловачког друштва из Мачванског Прњавора. Такође, мотивација становништва за било какве оружане сукобе је равна нули јер нема те силе која би младе људе који су расути по ЕУ (или маштају да тамо заврше) сада опет натерала да се врате у неку нову УЧК. Замислите Шаћирија у војној униформи? А сада је међу младима и војно способнима Шаћири много већи узор од Јашарија.

И тако, много је заблуда и намерно пласираних дезинформација. Нажалост, али у политици често здрава логика није баш превише на цени јер у зони здраве логике је много мање могућности да неко остварује свој лични интерес.

Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет