У последње време државни врх је започео кампању у којој српску јавност упозорава на то да Албанци са Косова и Метохије масовно купују имања и некретнине на југу Србије и да уколико не дође до свеобухватног споразума и некаквог компромиса са њима то онда значи како ћемо за двадесет година бранити Врање. Да ствар буде гора, ова констатација власти је тачна без обзира што је изречена у циљу промоције у дефетистичке идеје о неопходности потписивања споразума којим тзв. Република Косово добија столицу у УН.

Истина је да албанска мафија са Косова купује некретнине и имања на југу Србије. Такође, иста та мафија свој прљави капитал пере улагањем у изградњу некретнина у Нишу, Београду и Новом Саду. Доста тог посла око куповине имања и прања пара раде у сарадњи са „нашим“ криминалним групама. Те „наше“ криминалне групе за албанску мафију одрађују логистику, проналазе локације за градњу и обезбеђују неопходне дозволе, а све то раде за „пикслу“ од неколико процената. У том смислу нама се историја понавља јер су Албанци на Косову и Метохији током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века масовно куповали имања уз директну или индиректну помоћ структура власти у СФРЈ, а масовно наоружавање ОВК оружијем из Албаније се опет уз ситан мито вршило уз сарадњу и окретање главе дела тадашњих српских структура безбедности на КиМ.

Дакле, српска јавност мора да зна да на целој територији наше државе делују јаке структуре албанске мафије, а да је на југу то деловање најснажније. Центар албанске мафије је у руководству тзв. Републике Косово, а главни протектор им је већ дуже од двадесет година НАТО пакт. Српска јавност такође мора да зна да никакв споразум са тзв. Републиком Косово неће зауставити деловање те мафије и њихову експанзију ка централним крајевима Србије јер какав год споразум да би се постигао он не би био правно обавезујући за криминалце јер они по дефиницији делују са друге стране закона.

Ја се као политичар већ дуже време залажем за радикалан обрачун са структуром албанске мафије на оном делу Србије коју власт у Београду ефективно контролише, као и на међународном нивоу преко институција као што је ИНТЕРПОЛ. Моје становиште је да тзв. Република Косово нема историјске, културолошке нити било какве цивилизацијске основе, већ да се у основи њихове назови државности налази мафија. Ударом на ту мафију се самим тим удара на темеље тзв. Републике Косово. Механизама за овај удар има јако пуно, а свакако најефикаснији су пресецање коридора којима се хероин са територије Косова транспортује према западу. Такође, хитно треба радикализовати борбу против прања мафијашког новца која се у Србији врши преко куповине и изградње некретнина, али и преко фудбала у коме такође хара албанска мафија и са њима повезани менаџери.

Мишљења сам да се уместо великих прича око историјских договора и разграничења са Албанцима треба започети конкретна акција обрачуна са мафијом. Сви историјски споразуми и договори на Балкану се одржавају веома кратко, а поготово уколико немају сагласност доминантних светских сила. Више је него јасно да тзв. Република Косово неће добити столицу у УН све када би Вучић и пристао на то, јер Кина и Русија јасно кажу да је за њих једино меродаван Савет безбедности, а он је донео Резолуцију 1244 коју ове две супер силе једино признају. Са друге стране, извесно је да САД и  ЕУ неће дозволити етничку поделу Косова и Метохије јер је логично да би то онда био окидач за нове процесе и то пре свега у Македонији и Босни и Херцеговини. Дакле, историјски споразум Срба и Албанаца биће рачун без крчмара док год се светске силе не договоре о новом поретку у свету, па је због тога бесмислено трошити националну и државну енергију на то. Уместо тога енергију треба трошити на јачање институција државе Србије и на разграничење са мафијом, а ту већ нема етничког принципа јер ти бандити немају ни веру ни нацију.

Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет