U poslednje vreme državni vrh je započeo kampanju u kojoj srpsku javnost upozorava na to da Albanci sa Kosova i Metohije masovno kupuju imanja i nekretnine na jugu Srbije i da ukoliko ne dođe do sveobuhvatnog sporazuma i nekakvog kompromisa sa njima to onda znači kako ćemo za dvadeset godina braniti Vranje. Da stvar bude gora, ova konstatacija vlasti je tačna bez obzira što je izrečena u cilju promocije u defetističke ideje o neophodnosti potpisivanja sporazuma kojim tzv. Republika Kosovo dobija stolicu u UN.

Istina je da albanska mafija sa Kosova kupuje nekretnine i imanja na jugu Srbije. Takođe, ista ta mafija svoj prljavi kapital pere ulaganjem u izgradnju nekretnina u Nišu, Beogradu i Novom Sadu. Dosta tog posla oko kupovine imanja i pranja para rade u saradnji sa „našim“ kriminalnim grupama. Te „naše“ kriminalne grupe za albansku mafiju odrađuju logistiku, pronalaze lokacije za gradnju i obezbeđuju neophodne dozvole, a sve to rade za „pikslu“ od nekoliko procenata. U tom smislu nama se istorija ponavlja jer su Albanci na Kosovu i Metohiji tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka masovno kupovali imanja uz direktnu ili indirektnu pomoć struktura vlasti u SFRJ, a masovno naoružavanje OVK oružijem iz Albanije se opet uz sitan mito vršilo uz saradnju i okretanje glave dela tadašnjih srpskih struktura bezbednosti na KiM.

Dakle, srpska javnost mora da zna da na celoj teritoriji naše države deluju jake strukture albanske mafije, a da je na jugu to delovanje najsnažnije. Centar albanske mafije je u rukovodstvu tzv. Republike Kosovo, a glavni protektor im je već duže od dvadeset godina NATO pakt. Srpska javnost takođe mora da zna da nikakv sporazum sa tzv. Republikom Kosovo neće zaustaviti delovanje te mafije i njihovu ekspanziju ka centralnim krajevima Srbije jer kakav god sporazum da bi se postigao on ne bi bio pravno obavezujući za kriminalce jer oni po definiciji deluju sa druge strane zakona.

Ja se kao političar već duže vreme zalažem za radikalan obračun sa strukturom albanske mafije na onom delu Srbije koju vlast u Beogradu efektivno kontroliše, kao i na međunarodnom nivou preko institucija kao što je INTERPOL. Moje stanovište je da tzv. Republika Kosovo nema istorijske, kulturološke niti bilo kakve civilizacijske osnove, već da se u osnovi njihove nazovi državnosti nalazi mafija. Udarom na tu mafiju se samim tim udara na temelje tzv. Republike Kosovo. Mehanizama za ovaj udar ima jako puno, a svakako najefikasniji su presecanje koridora kojima se heroin sa teritorije Kosova transportuje prema zapadu. Takođe, hitno treba radikalizovati borbu protiv pranja mafijaškog novca koja se u Srbiji vrši preko kupovine i izgradnje nekretnina, ali i preko fudbala u kome takođe hara albanska mafija i sa njima povezani menadžeri.

Mišljenja sam da se umesto velikih priča oko istorijskih dogovora i razgraničenja sa Albancima treba započeti konkretna akcija obračuna sa mafijom. Svi istorijski sporazumi i dogovori na Balkanu se održavaju veoma kratko, a pogotovo ukoliko nemaju saglasnost dominantnih svetskih sila. Više je nego jasno da tzv. Republika Kosovo neće dobiti stolicu u UN sve kada bi Vučić i pristao na to, jer Kina i Rusija jasno kažu da je za njih jedino merodavan Savet bezbednosti, a on je doneo Rezoluciju 1244 koju ove dve super sile jedino priznaju. Sa druge strane, izvesno je da SAD i  EU neće dozvoliti etničku podelu Kosova i Metohije jer je logično da bi to onda bio okidač za nove procese i to pre svega u Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Dakle, istorijski sporazum Srba i Albanaca biće račun bez krčmara dok god se svetske sile ne dogovore o novom poretku u svetu, pa je zbog toga besmisleno trošiti nacionalnu i državnu energiju na to. Umesto toga energiju treba trošiti na jačanje institucija države Srbije i na razgraničenje sa mafijom, a tu već nema etničkog principa jer ti banditi nemaju ni veru ni naciju.

Miroslav Parović, Narodni slobodarski pokret