Политиколог и песник Боривој Рашуо о епохи антикултуре. Јавну реч преузели људи, мимо сваке компетенције и моралне одговорности

JАВНА реч је појефтинила у Србији, треба јој дати нову снагу, треба је поскупети, јер само ојачана она може да произведе дејство у друштву и држави – нагласио је политиколог и песник Боривој Рашуо, вечерас у Културном центру Новог Сада на промоцији књиге академика Часлава Оцића „Спорови о будућности Србије и САНУ – куда и како даље.“

Рашуо је затим казао да данашња генерација живи у доба антикултуре где су најкрупније вредности које смо ми, Срби, имали и донели их Европи, замењене ријалити шоу програмима.

– Јавна реч у Србији, али и шире, веома мало значи. Сви озбиљнији људи су ућуткани или се ретко чују. Говорити данас значи преузимати велику одговорност за изречено, а не имати никакве последице због тог јавног говора. – рекао је Рашуо.

Он је додао да је књига академика Оцића једна од прилика да дођемо мало до даха, да прекинемо ту пустош јавног говора где су разни људи, мимо сваке компетенције и моралне одговорности, преузели јавну реч.

– Књига академика Оцића може се назвати хронологијом с почетка 21. века о најважнијим питањима која заокупљају, брину и замарају српски народ – рекао је Рашуо.

Учествујући на овој промоцији, проф. др Миломир Степић је књигу академика Оцића окарактерисао као хетерогено дело које представља сведочанство о путу Србије у прве две деценије 21. века. Ово сведочанство, по оцени др Степића, драгоцено је „јер ми често и врло брзо заборављамо“.

Академик Оцић је рекао да су криза науке, дехуманизација и роботизација, као и свеопшти јуриш на све што се разликује – одлике савремене идеологије.

Та идеологија, по виђењу академика Оцића, опакија је и отровнија од свих досадашњих. То је постмодернистичка идеологија која оне који управљају нашим животима, народима и културама, представља као – богове на земљи.

Потом је академик Оцић подсетио на речи Жарка Видовића, филозофа и историчара уметности, да не треба гледати телевизију, него читати књиге. Јер, гледање телевизије нас тера да упијамо информације немајући времена да о њима размишљамо,и то наликује на једносмерну улицу. Читање, међутим, пружа могућност размишљања и представља двосмерну улицу.

Осврћући се на српске добитке и губитке у 20. веку, академик Оцић је казао да је потребно да знамо елементарну ствар – ко су нам пријатељи, а ко непријатељи.

НАЧИН РАЗМИШЉАЊА

– СТРАТЕШКИ је важан начин мишљења јер се многе ствари у свету мењају. Уместо да над том чињеницом само кукамо, ми морамо у свим областима глобално да размишљамо, а локално да деламо – поручио је академик Оцић.

Извор: Медиа Група, 07.04.2018.