Brisel je Srbiji preneo poruku da mora da se odrekne Kosova i Metohije i da time plati svoju evropsku perspektivu. Sa druge strane, iz Berlina se čuje najava nove nemačke politike koja je definisala Moskvu kao ključnog partnera u zaštiti evropskog mira i razvoju evropske privrede. Ne mora se biti mnogo pametan i zaključiti da će posle izlaska Velike Britanije iz EU nastupiti nova, evroazijska logika Evrope, i to bazirana na političkoj osovini Pariz-Berlin-Moskva, a što je nova nemačka vlada i eksplicitno najavila. Moskva pak godinama unazad brani teritorijalni integritet Srbije te se realno može očekivati da to nastavi da radi i u budućnosti, što će reći da Berlin zasigurno više neće moći da nas pritiska oko Kosova. Takođe, pretnja miru u Evropi prema dostupnim izveštajima Vlade Nemačke jesu islamistički teroristi iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova, pa je opet za očekivati da će Berlin i Moskva suzbijati i taj pogubni uticaj na bezbednost Evropljana.

Sve ukazuje da Srbija u novoj evropskoj politici može da ostvari svoj nacionalni interes i odbrani narod i državni suverenitet, a da kroz projekte kao što je izgradnja magistralnog gasovoda obezbedi i preduslove za strateški razvoj i ekonomski boljitak. Zbog toga me čude najave o potrebnoj brzini rešavanja konačnog statusa Kosova ili nepostojanje odluke vlasti u Srbiji  da pozove 30% Srba  u Crnoj Gori da se aktivno uključe u politiku te države i glas daju onom predsedničkom kandidatu koji obeća zaustavljanje asimilatorskih procesa, a to bi značio kraj za Mila Đukanovića. Dobre prilike nikada ne traju dugo i ako se brzo ne reaguje one prolaze ili ih koriste drugi.

Miroslav Parović, Narodni slobodarski pokret