Брисел је Србији пренео поруку да мора да се одрекне Косова и Метохије и да тиме плати своју европску перспективу. Са друге стране, из Берлина се чује најава нове немачке политике која је дефинисала Москву као кључног партнера у заштити европског мира и развоју европске привреде. Не мора се бити много паметан и закључити да ће после изласка Велике Британије из ЕУ наступити нова, евроазијска логика Европe, и то базирана на политичкој осовини Париз-Берлин-Москва, а што је нова немачка влада и експлицитно најавила. Москва пак годинама уназад брани територијални интегритет Србије те се реално може очекивати да то настави да ради и у будућности, што ће рећи да Берлин засигурно више неће моћи да нас притиска око Косова. Такође, претња миру у Европи према доступним извештајима Владе Немачке јесу исламистички терористи из Босне и Херцеговине и са Косова, па је опет за очекивати да ће Берлин и Москва сузбијати и тај погубни утицај на безбедност Европљана.
Све указује да Србија у новој европској политици може да оствари свој национални интерес и одбрани народ и државни суверенитет, а да кроз пројекте као што је изградња магистралног гасовода обезбеди и предуслове за стратешки развој и економски бољитак. Због тога ме чуде најаве о потребној брзини решавања коначног статуса Косова или непостојање одлуке власти у Србији да позове 30% Срба у Црној Гори да се активно укључе у политику те државе и глас дају оном председничком кандидату који обећа заустављање асимилаторских процеса, а то би значио крај за Мила Ђукановића. Добре прилике никада не трају дуго и ако се брзо не реагује оне пролазе или их користе други.
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
