Пре годину дана, политичка партија “Трећа Србија” одлуком страначке скупштине прерасла је у Народни слободарски покрет. Ми смо први, и за сада једини у Србији направили ту врсту трансформације из класичне странке у политички покрет.

Пратећи и прилагођавајући се савременим трендовима у европској политици, укинут је класични страначки модел и измењено унутрашње организовање. Тако је промена имена, испратила промену концепта, уз задржавање суштине – трећег политичког пута који је кроз Слободаре наставио да живи кроз име политичке платформе.

Слободари су свој целокупни политички рад устројили у односу пет кључних политичких циљева које су усвојили, а то су:  оздрављење институција државе, успостављање српског културног простора, заустављање аутогеноцида, борба против мафије и заузимање позиције војне и политичке неутралности Србије.

Вратити народ у политику, и вратити политику народу, једини су гаранти суверенитета. Пут просветитељства и народњаштва те две велике идеје које се налазе у самим темељима наше државности и слободе. Те идеје нападнуте су демагогијом, баналношћу и враћањем рајетинском менталитету уместо народној демократији. Тај тежак пут,  политички правац ми Слободари назвали смо “трећим путем” уверени да Србија мора у двадесет и првом веку да обнови свој суверенитет ослоњена на најбоље традиције, а снажно повезана са савременим светом.

У времену снажних тектонских потреса у Европи и свету  снага идеја и пристојности велики је политички капитал. У београдском хотелу Crowne Plaza, 18.12.2017. уз звуке гудача, химну “Боже правде”, “Востани Сербие” и друге српске песме, остваривост “трећег пута”  посведочили су сви они који су својим присуством увеличали наш јубилеј, као и они који су били спречени да дођу и послали честитке подршке.

У име домаћина званицама се обратио Мирослав Паровић, председник председништва Народног слободарског покрета.

Још увек претежно актуелни, али у реалности превазиђен систем политичког организовања довео је до пада интересовања народа за политику. У времену у коме је за опстанак нормалности потребан фанатизам Слободари су одабрали да промовишу политику конкретних дела. И зато своју политичку доследност упорно усмеравају на опстанак, а не на устанак.

Слобода човека није у томе да може чинити све што жели, него у томе да не мора чинити оно што не жели.

Подизање споменика Стефану Немањи у Бања Луци, борба за породична и грађанска права, организовање запажених међународних конференција и из њих проистекли завидни међународни контакти, доследна и одлучна битка за пољопривреднике, здраво земљиште, одржив развој и човекову околину, у сваком смислу потомство, само су неке од тема којима Народни слободарски покрет ставља одговорност као принцип слободе.

Србији потребни људи са биографијама, у које имају поверење сви они који у њиховим срединама живе, раде и остварују свој породични живот. Слободари таквим људима могу да дају поверење и простор да локално покрећу различите теме, и састављају различите коалиције, у интересу обичног народа, повезујући јаким хоризонталиним везама вертикалу основне политичке идеје – идеју слободе.