Ненад Радаковић, оснивач је и члан руководства Народног слободарског покрета, у издању Српског културног простора објавио је своју прву књигу „Транзиција из угла сасвим обичног Србина“. Супруг и отац, активно и успешно се бавио кошарком. После успешне премијерне промоције у Старој Пазови, дан раније, иста је одржана и у просторијама Слободара у Новом Саду.
О књизи, поред аутора и домаћина, говорили су два добитника бројних признања за књижевно стваралаштво: Боривој Рашуо песник, политичар и политиколог, у времену о којем књига говори, 90-тих, министар спољних послова и министар за информисање Владе Републике Српске Крајине, члан Удружења књижевника Србије; и Петар Арбутина, књижевник, писац модерне прозе, песник, и један од наших најпознатијих књижевних критичара. Пуна два сата су држали пажњу присутнима и успели публици да приближе године за нама, које зовемо транзиционим. Одломак из романа читала је Дивна Додић, а у име издавача Српског културног простора, уводничар је био Данко Паскаљевић.
У времену у којем је нормалност фанатизам, Ненад Радаковић одличан је пример генерације, која је са изразитим осећајем за правду и неправду, која је улажући целог себе у боље друштво, доживео низ разочарења. Исту је зато посветио својој генерацији и генерацијама које долазе, са жељом да како сам каже ода колективно признање људима који су успели да остану нормални и исправни после свега што је наше друштво снашло од почетка деведесетих, па на овамо, а да млађима остави путоказ како би се једног дана организовали и покушали да исправе ствари.
Радња Ненадове књиге смештена је у период од 2010. до 2012. године. Иако се највећи део приче одвија у Старој Пазови, одлази често и на његов родни Дорћол, крај у коме је он са својим главним јунаком Николом Ђермановићем одрастао. Причајући причу враћа се у деведесете, приближавајући млађим нараштајима то нимало берићетно, али живописно време: хиперинфлација, рестрикције струје, ратови с почетка деведесетих, Косово и Метохија,… Суморни концентрат приче као реалне слике времена, Ненад вешто разблажава хумором.
Како каже без жеље да кука већ да укаже на то шта је потребно да се догоди да се народ издигне из лавиринта у који су га увукли центри моћи који се налазе изван граница ове земље, указује на оне групе људи који су највећи губитници у транзицији… на мале произвођаче, првенствено земљораднике, али и на све друге који су били везани за уништене српске привредне гиганте.
Кроз целу књигу провејава идеја о помирењу међу Србима, о смиривању страсти између четника и партизана, између Старопазовчана и Новопазовчана, о престанку подела по географском пореклу, између Гробара и Делија, чиме Ненад сведочи о својој доследној привржености трећем политичком путу, оном најтежем, између екстрема. Јер пред злом које је дубоко продрло у наше друштво, поручује аутор књиге, морамо бити јединствени.
Да ли је транзиција прошла или је још увек присутна, да ли се вреди борити или треба отићи одавде, открићете када прочитате Ненадову књигу, која на сликовит начин прати главног јунака, који може бити свако од нас, данас у Србији. Књигу можете поручити путем Фејсбук странице Српског културног простора.
