Чекајући да нам другу шансу други створе, несвесно смо пропустили прву. Ту другу, неретко се деси да је и не дочекамо. Бар не на слободи. Зашто ово овако пишем?
Термин „друга шанса“ је у широкој употреби углавном када се говори о рековалесцентима од правде и Закона. Онима који су пали прво у искушење, па онда допали иза решетака по разним основама. Они који су судбине такве да робијају су уствари ми, део нас. Део друштва у коме живимо. Реалност како наша, домаћа, тако и глобална. Казнено поправне установе одавно то нису, само су казнене. Слично као што су и школе изгубиле атрибут васпитне, испред образовне.
Предатори и силеџије (олош најгоре врсте) су ослобођени осећаја стида и срама у држави Србији. Злодела им се не узимају за зло. Ако се ухвате и осуде одробијају своје, па на слободу опет, као да ништа није било. Жиг срама је на волшебан начин пренешен на чела њихових жртава. Оне су обележене, уместо зликоваца. Самим тим се свако превентивно деловање искључује.
Велика рокада на малом простору, све мање државе са све мање народа је неприметно извршена. Постали смо безбламична маса лако подложна манипулацији. Част, чојство, јунаштво, стид и срам постоје још само у народним предањима, заборављена у предходним временима пре бежичног интернета, када су се информације прослеђивале методама од уста до уста и са колена на колено.
Када год смо преко тог колена преламали, по правилу смо, када се нешто тако чини, извлачили дебљи крај. Ниједна казна није довољна када се догоди трагедија у којој неко изгуби живот. Поготово када је дете у питању. Ни најтежа. Смртна. Глава главу не диже. Време учини своје, заборав прогута све успомене. И ту не можемо ништа да учинимо. Али пре него што се ишта деси можемо. Друштво може да се самозаштити и пре него што закон почне да се примењује.
Да не заборавимо све који су невино страдали, али и оне који сносе кривицу за њихово страдање време је да почнемо да се стидимо рђавих мисли, на првом месту, пре него што постану недела, због којих ће стид и срам бити поколења након нас.
Слободан Јовановић, члан Слободарске управе
