Најновији догађај вршњачког насиља из једне средње школе у Аранђеловцу, потресао нас је, пре свега као родитеље и одговорне људе који желе добро свој деци. Школски систем деценијама уназад „успешно“ је реформисан до те мере, да су случајеви насиља међу децом постали, на жалост, само дневна вест.
Неспремност система да одговорност преузме на себе, а самим тим и примени адекватне мере доводе нас у ситуацију да су нам руке везане, а очи затворене пред очигледним проблемом који се неће решити сам од себе, као што ни није настао тако.
Сматрамо да би школе, поред тога што су образовне установе, требале бити и васпитне. Да накарадно правило по коме је „све што није изричито забрањено – дозвољено“ треба мењати из корена. Недостатак емпатије, осећаја стида и срама, услед насилне естрадизације деце и младих, као и целе нације, које траје скоро пуне три деценије доводе нас до тога што се догодило у Аранђеловцу, да злостављање девојчице, снимање самог непочинства и касније емитовање на друштвеним мрежама буде дневна вест.
Деца васпитавана на „Фарми“, „Паровима“, „Задрузи“ и иним пројектима са националном фреквенцијом ослобођена су скрупула и друштвених норми пристојног понашања, самим тим и осећаја стида и срама. Логично, јер насиље тамо не само да није забрањено, него је пожељно, диже популарност учесника и уживо се емитује 24 сата дневно.
Учени смо да „страх границу чува“, али исто тако и да нас стид и срам чувају од нас самих изнутра. Реагујмо док још није касно, док и последња линија одбране достојанства не падне.
Злостављаној девојчици и њеној породици желимо брз и успешан опоравак, као и злостављачима и њиховим родитељима. Јер на крају крајева, помоћ је свима потребна.
Да се не понови.
Информативна служба Народног слободарског покрета
