* У овом моменту потенцијал наших истраживања није препознат од стране покрајинских институција

Пре неколико дана министар пољопривреде, шумарства и водопривреде изјавио је да су већ почеле примене првих мера за ублажавање штетних последица овогодишње суше.

Пише: Живко Ћурчић

Мере су скоро идентичне онима из 2012. године, истина у мањем обиму него мере из те године. Оно што забрињава јесу процене стручњака да је овогодишња штета већа од 1,5 милијарди долара, што је нажалост пољопривредника приближно обиму штете из 2012. године.

Овогодишња суша највероватније неће довести до укупног годишњег пада БДП-а Републике Србије као она из 2012. године. Ипак добрано ће смањити раст БДП-а у 2017, јер штета од овогодишње суше представља око 3,5% укупног БДП-а Србије из 2016. године. Што се тиче планираних мера, све мере које се доносе након суше су краткорочне. Односно само могу да омогуће пољопривредним произвођачима да преживе до следеће жетве. Ефекат тих мера на ублажавање штета од суше у наредној години је никакав.

Имајући у виду климатске промене и прогнозе климатолога да ће у наредном периоду доћи до даљег смањивања падавина уз пораст температуре ваздуха, нама требају решења која ће умањити саму штету на пољима приликом испољавања суше. Једно од решења је улагање у системе за наводњавање, али то захтева велика финансијска улагања. У протеклих пет година површине под наводњавањем су безначајно увећане, баш због неопходних великих новчаних издатака, иако су сви свесни да за изгубљене милијарде долара због суше, можемо наводњавати много веће обрадиве површине него сада. Нажалост аграрни буџет је скроман, а осиромашени пољопривредници не могу тако велике инвестиције спровести без подршке државе. Стварање толерантних хибрида и сорти је још један начин за ублажавање ефеката суше. Захваљујући нашим институтима који се баве овим послом имамо завидне резултате на овом пољу, али када наступе екстремне временске прилике, ни то није довољно.

Последња истраживања усмерена су на коришћење најсавременијих технологија како би решили проблем суше, која представља светски проблем. Могу са поносом да истакнем да сам део тима истраживача ПМФ-а и Института за ратарство и повртарство из Новог Сада, који спроводи истраживања на тему примене нанотехнологије у пољопривреди у погледу ублажавања штетних последица суше на биљке шећерне репе. Резултати истраживања указују да су биљке третиране нано честицама биле толерантније на недостатак воде у контролисаним условима суше и објављен је оригинални научни рад у реномираном међународном часопису “ПЛОС Оне”. Ово је један од првих радова на ову тему у целом свету. Свету у ком је део тренутне индустријске револуције и нанотехнологија. Да би ови резултати и нанотехнологија постали комерцијални производ неопходна су додатна истраживања. За њихово извођење неопходно је време и новац. Нажалост издвајања за науку у буџету Републике Србије су на изузетно ниском нивоу и истраживачи не располажу задовољавајућим средствима за ефикасније спровођење нових огледа. Такође у овом моменту потенцијал наших истраживања није препознат од стране покрајинских институција, јер покушај да дођемо до новчаних средстава за наставак истраживања из покрајинских фондова за науку и развој није успео и целокупна финансирања истраживања се обезбеђује из скромних финансијских средстава матичних институција као и ентузијазмом и инвентивношћу самих истраживача. Ипак, верујемо да ће објављивање овог рада и упознавање шире јавности, као и представника власти, са нашим радом, омогућити да у будућности много лакше дођемо до финансијске подршке.

Аутор је сарадник на Институту за ратарство у Новом Саду и члан НСП

 

Извор: ДАНАС, 17. октобар 2017.