Interes Srbije je da zadrži svoj uticaj na prostorima bivše Jugoslavije

Mir i stabilnost jesu nasušna potreba na Balkanu i za to se svi moramo boriti. Međutim, uloga regionalnog faktora stabilnosti koji se Srbiji nameće od strane NATO pakta je po našu državu i narod pogubna.

* Po NATO merilu dobra vlast u Srbiji je samo ona koja ćutke prihvata sve nasrtaje iz okruženja

Naime, NATO od nas traži da čuvamo regionalnu stabilnost tako što ćemo uslišiti sve zahteve iz okruženja. Hrvatskoj zaboraviti genocid i etničko čišćenje, BiH pomoći u ukidanju Srpske i postizanju unitarizacije, Kosovu priznati nezavisnost, Crnoj Gori dozvoliti da asimiluje i protera Srbe i hapsi i osuđuje njihove lidere, Albaniji pomoći da izgradi svoj mafijaški projekat „velike Albanije“.

Dakle po NATO merilu dobra vlast u Srbiji je samo ona koja ćutke prihvata sve nasrtaje iz okruženja, a ako se slučajno desi da zvanični Beograd postavi logična pitanja o državnom interesu Srbije u regionu odmah nailazi na salvu optužbi iz Zagreba, Sarajeva, Podgorice, Tirane i od skora Skoplja.

Interes Srbije je da zadrži svoj uticaj na prostorima ex Jugoslavije i to realno može da uradi samo preko našeg stanovništva koje živi na tom prostoru. Stoga se kao nulta tačka naše nove regionalne politike mora uvesti snažna kulturna politika kojom će se štititi stanovništvo od asimilacionih nasrtaja. U tom smislu već duže vreme zagovaram koncept jedinstvenog srpskog kulturnog prostora na Balkanu. Srbija takođe mora apsolutno insistirati na tome da se bilateralni odnosi u ekonomiji obavljaju preko srpskih predstavnika u okolnim državama. Uzmimo primer Mađarske, koja je pomoć svoje vlade poljoprivrednicima u Srbiji realizovala preko Ištvana Pastora i zamislimo koliku bi snagu imao Andrija Mandić u Crnoj Gori kada bi Srbija postupala na isti način, a na šta ima legitimni pravo. Na kraju, hitno moramo učiniti sve napore da na našoj teritoriji suzbijemo uticaj albanske i crnogorske mafije koje su suštinski najveći izvor regionalne nestabilnosti.

Dosadašnja praksa pasivnog posmatranja događaja uz stav da se Srbija ne meša u unutrašnja pitanja suseda, a sve zarad očuvanja imidža regionalnog faktora stabilnosti se pokazao kao loš.

O tome najbolje svedoči činjenica da je režim Mila Đukanovića lažno optužio i sada bukvalno kao taoce drži lidere Srba u Crnoj Gori. A i skorašnji primer problema sa Makedonijom je simptomatičan jer gnusne optužbe dolaze iz te države sa kojom gotovo da nemamo otvorenih pitanja i čija vlada ekspresno daje makedonska državljanstva pojedinim Srbima dok sa druge strane optužuje Srbiju za mešanje u unutrašnju politiku te zemlje.

Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Izvor: Danas, 25.08.2017.