Борба са албанском мафијом – нулта тачка унутрашњег дијалога

Покренуто питање унутрашњег дијалога о Косову и Метохији многи су искористили да српској јавности укажу како је неопходно што пре ослободити се тог „баласта“.

Неко је то урадио вулгарно, а неко се потрудио да то академски увије у причу по којој је ратни хушкач свако онај ко се и усуди да не призна „реалност“.

Назовите ме наивним, али ја сам унутрашњи дијалог доживео као позив да заједно нађемо решење како да доста тешку реалну ситуацију макар мало поправимо и преокренемо у нашу корист. Стога, сматрам да ми као друштво морамо дефинисати механизме којима ћемо ојачати наше позиције не само око косовског питања већ генерално око горућих проблема које као народ имамо.

Не смемо заборавити да је ништа мањи изазов за Србију питање заштите Републике Српске или питање положаја Срба у Црној Гори, те да уколико будемо срљали и не будемо нашли адекватне полуге може да се деси да затварање „питања Косова“ буде увертира за отварање нових питања попут рецимо покушаја унитаризовања БиХ и укидања Српске. Такође, уколико се баци поглед на планове за транзитне саобраћајне и енергетске путеве може се видети да коначно признање Косова отвара могућност да НАТО до краја конфигурише „јужни коридор“ и да тиме у потпуности у други план баци путни коридор 10 (од Истанбула до Западне Европе) као и гасовод Турски ток (од Русије ка Средњој Европи), а што би онда значило да би се Србија уместо на транзитним правцима нашла на периферији и тако била трајно онемогућена да се економски развије.

Из тог разлога као нулту тачку унутрашњег дијалога предлажем договор о почетку радикалног обрачуна са албанском мафијом на оној територији над којом имамо фактички суверенитет. Моменат за то је идеалан, имајући у виду да је недавно председник Француске, Емануел Макрон управо означио територију Косова као главну упоришну тачку и логистички центар за терористичке групе које харају Западном Европом. Сличне тврдње износе и немачке и руске безбедносне агенције, а да ствар буде још повољнија по нас, чак је и у новом извештају Стејт департмента безбедносна ситуација на Косову означена као забрињавајућа. Важност обрачуна са мафијашким и терористичким групама са Косова лежи у чињеници да су управо ове групе у самом темељу те квазидржаве и да на тај начин и фактички доприносимо јачању наше позиције тиме што слабимо противничку.

Хајде да замислимо колико би се још додатно усложнили односи међу Албанцима уколико би им Србија пресекла транзитне путеве за шверц оружја и дроге? Колико би њихови кланови међу собом почели да ратују када би почели радикално да им се смањују приходи? Колико би тек онда били негативни извештаји о безбедносном стању на Косову!

Време и околности коначно раде за Србију јер Европа неће мафију и терористе са Косова под својим окриљем. Баш због тога ми и морамо отворити дијалог о нашој улози као народа и државе у околностима у којима се интереси Европе и НАТО разилазе по многим питањима, укључивши и питања Косова и Метохије. Зато док разговарамо о свему, па и о уставној преамбули хајде да затвори у Србији почињу да се попуњавају члановима криминалних кланова са Косова. Све ово би нам давало све већи маневарски простор у том својеврсном парничном поступку око Косова и Метохије, а што би својевремено рекао Брана Црнчевић: „Барем ми Срби умемо да се парничимо.“

*Аутор је председник Народног слободарског покрета

Извор: ДАНАС, 01.08.2017.