Култура једно од најубојитијих оружја
* Мудри Стојан Новаковић је о томе причао када је спречавао ондашње Србе да гину улудо и био је потпуно у праву. Кроз двадесети век се испоставило да смо као народ сачували само оно што смо културом омеђили.
Приликом анексије БиХ од стране Аустрије, Стојан Новаковић је позвао Србе да се надаље за своја права боримо оним што нам је на располагању, а како је тада навео, то су силе бестелесне.
Наравно, мислио је на културу којом смо као народ проткали највећи део Балкана и преко које смо лако могли савладати и порушити све природне и неприродне границе.
Данас, када се отвара унутрашњи дијалог о Косову и Метохији имам потребу да подсетим на речи Стојана Новаковића и да укажем како је култура управо једно од најубојитијих оружја којима можемо и морамо бранити интерес на КиМ. Такође, културом остављамо тапију на територију, јер за разлику од Албанаца ми имамо миленијуме континуитета и споменике који приказују за историју важније и кроз време признатије личности од Јашарија и Била Клинтона.
Кроз културу поново морамо вршити унутрашњу мобилизацију народа, али сада без ложења и мелодрама већ, кроз савремен приступ и исказ. Серије, филмови, цртани филмови, представе, видео игрице и сл. а све са тематиком која пре свега младе људе на прави начин образује и јасно показује да наш став о КиМ није митомански већ реалан и утемељен. Као пример може да послужи како Турска то ради кроз своје серије и филмове. Лепи и атрактивни глумци у одличним костимима, врхунска сценографија, режија и прича.
Оваквим приступом су чак успели да гро Срба увере да је Сулејман био величанствени, па онда некако не сумњам да ћемо и ми успети да уверимо нове генерације да је Обилић био храбри и племенити витез, а Кнез Лазар мудри и честити државник спреман да се за народ жртвује. На тај начин ћемо у времену које је пред нама одгајити нове Лазаре и Обилиће који ће свако на свој начин, неко кроз науку, неко кроз бизнис, неко кроз спорт, неко кроз државну службу, а неко и кроз војску и полицију учинити све да му Косово буде макар мало ближе и макар мало више његово .
Да закључим, свакако да осим бестелесних сила, за своја се права морамо борити и свим другим механизмима, пре свега радикалним и што хитријим обрачуном са албанском мафијом која стоји у самим темељима косовске квази државе. Међутим, културом користимо све оно сто имамо као механизам преостао из ранијих времена, а на бази кога су озбиљни народи од својих држава направили срећна места за живот. Српски културни простор за који се као институционални концепт залажем је једно од универзалних оруђа, али и убојитих оружја. Мудри Стојан Новаковић је о томе причао када је спречавао ондашње Србе да гину улудо и био је потпуно у праву. Кроз двадесети век се испоставило да смо као народ сачували само оно што смо културом омеђили.
Мирослав Паровић, аутор је лидер Народног слободарског покрета.
Извор: ДАНАС, 27.07.2017.
