Кључни задатак политике у наредном периоду биће обезбеђивање личне безбедности грађана Србије. Дакле, спречити терористе и криминалне банде да тероришу, пљачкају и убијају људе у Србији, али и широм Европе, биће тема којој ће бити подређене приче о привредном расту, реформама, људским и грађанским правима. Треба рећи истину о томе, да док су нас филовали набифланим матрицама о перманентним реформама као питању живота и смрти, дотле је НАТО организовао терористичке групе и племенски организоване мафије и послао их у пузајући рат да на тај начин управљајући кризом суштински држи Европу у шаци.
Због тога је НАТО стратешки непријатељ Европе! Ово данас не говоримо само ми политичари антиатлантисти, ово је недавно у Минхену рекла и Ангела Меркел указавши да САД и Велика Британија више нису ослонац Европе. Наравно, канцеларка Немачке је искористила дипломатску форму, али суштина је да такву реченицу нисмо чули још од Шарла Де Гола који је до појаве Владимира Путина био једини државник у Европи који није прихватао доминацију САД и НАТО.
По мом мишљењу „Минхенски говор“ Ангеле Меркел почетак је завршне фазе европске политике, а то је одустајање од атлантистичког концепта у коме је НАТО доминантан и окретање ка континенталном тј. ка евроазијском концепту. Политичка линија Париз-Берлин-Москва има све више изгледа да заживи и да Европи донесе преко потребан мир, али и енергетску и економску стабилност. Да би овај заокрет европске политике био могућ извесно је да ће се врло брзо организовати и нова безбедносна политика која ће неминовно имати и компоненту заједничких оружаних снага.
Баш због тог европског заокрета НАТО је ужурбано почео да потпуно затвара обруч и да не оставља проходним нити један пут који повезује Исток и Запад Европе. Од Балтика, преко Украјине већ је стављена нова гвоздена завеса, а Балкан је још једино преостало место спајања Истока и Запада. Због тога је и убрзан пријем Црне Горе и Македоније у НАТО уз врло вулгарно актуелизовање пројекта Велике Албаније, до те мере да је и председник Турске морао да реагује и да каже како ова земља не подржава такву политику.
Србија је једина остала војно неутрална и самим тим је изложена великом ризику да буде бачена „лавовима“ да је дестабилишу и раскомадају слично као што је урађено са српским етничким простором у току Другог светског рата. Баш због тога НАТО лобисти и играју на карту затрашивања и логика којом убеђују нас Србе о сврсисходности НАТО-а је идентична оној којом су нацисти убеђивали Милана Недића да се прихвати квислиншке улоге.
Стога у времену које је пред нама пре свега морамо постати свесни да се у Србији већ одвија хладни рат између Европе и НАТО пакта, а да је питање тренутка када ће се остварити и претње које шаљу амерички званичници о томе да је Србија на линији ватре. На сваки начин морамо краткорочно бранити позицију неутралности, али и ужурбано правити договоре о безбедносној сарадњи са државама Европе.
Заједничка борба против шиптарске мафије и исламистичких терориста су добре полазне основе за будућу тешњу сарадњу са водећим европским државама јер управо ове државе, а пре свих Француска и Немачка имају огромне проблеме са терористима и мафијама које долазе са и преко Балкана.
На концепту заједничког интереса ваља размотрити и питање европских оружаних снага и при томе не треба заборавити да ми Срби имамо искуство из Војне Крајине која је вековима од Задра на Јадрану па до Перлеза у Банату била територија која је спречавала Турке да дубље продру у Европу. И тада су нам се као и данас интереси поклапали.
Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета
(Шира верзија текста објављена у часопису Недељник)
