Свим православним верницима срећна крсна слава Свети Георгије Победоносац!
Свети Георгије Победоносац или Свети великомученик Ђорђе у народу Ђурђевдан, прославља се 6. маја по јулијанском, односно 23. априла по грегоријанском календару.
Једна је од најчешћих крсних слава код Срба.
Свети великомученик Ђорђе беше рођен у Капaдокији у данашњој Турској као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му је био пострадао за Христа, а мајка се преселила у Палестину. У својој двадесетој години приступио је војсци цара Диоклецијана. Када je овај цар отпочео најсуровије у историји гоњење хришћанa, Ђорђе je иступиo пред њега и одважно исповедиo да је и он хришћанин. Цар га je бациo у тамницу на тешке и дуготрајне муке. Ђорђе се непрестано молио Богу и Бог га спасавао смрти на велико дивљење народа. Када је и мртваца једног молитвом васкрсао, тада су многи примили веру Христову међу којима беше и жена царева, Александра. Молитвом је поразио царевог врача и разрушио незнабожачки Аполонов храм. Цар је осудио Ђорђа и своју жену Александру да се посеку мачем 303. године.
Нема броја чудесима која су се дешавала на његовом гробу. Љубављу према Христу Господу, Светом Ђорђу не беше тешко оставити сво овоземаљско знамење. За ту љубав Господ га је наградио венцем неувеле славе на небу и земљи и животом вечним у царству Свом, даровавши му силу и власт да помаже у бедама и невољама свима који га славе и његово име призивају. Свети Ђорђе је поштован у целом свету јер су га као Светог ратника поштовале све хришћанске војске. Победа над аждајом, како је најчешће насликан на иконама, представља симбол Христове победе над злом.
Прославља се на начин као и остале крсне славе. Обавезном припремом славског колача који представља жртву благодарности за Христово спаситељско дело. Славски колач симболично се реже у виду Крста, те полива вином које представља невино проливену Исусову крв, којом се очишћујемо од свих наших грехова. Кољиво или славско жито спрема се као жртва захвалности Господу за земаљске плодове, које нам пружа и за спомен свих оних који су у вери живели и за исту живот дали. Славска свећа би требало да је од пчелињег воска, такође означава жртву, ону најчистију каква би требало да буде и молитва свечара из неукаљане душе и чистог срца. Тог дана свечари одлазе у Цркву носећи славски колач, вино и кољиво или се одлучују да свештеника угосте у својој кући.
Доласком свештеника, испред иконе на сто постављају се славски колач, кољиво, свећа, чаша са црним вином, нож, кадионица, тамјан и папир са именима чланова породице. Након обреда уз присуство гостију који су дошли код домаћина, како би увеличали славље и учинили га још свечанијим у светитељову част, сви седају за агапе који је најчешће мрсан са јагњећим печењем на столу, осим ако се ова слава не празнује у среду или петак.
По народним веровањима на Ђурђевдан пре изласка сунца младићи се први пут те године купају у реци, а девојке узимају воду те у коритима потапају лековито биље и умивају се зарад здравља и лепоте, певајући народне обичајне ђурђевске песме. Од ђурђевка, млечика и маслачка треба исплести венчиће, њима окитити улазна врата на кући, да би у тој години укућани били срећни, а цела година берићетна.
Треба напоменути да је песма „Ђурђевдан“ настала у возу који је превозио Србе из Сарајева у најозлоглашенији логор смрти, Јасеновац. Према речима историчара и сведока Жарка Видовића: „НДХ је изгладенеле и жедне Србе затворила у сточне вагоне ујутро на Ђурђевдан 1942. године. Међу затвореним и изнемоглим један од њих је запевао „Прољеће на моје раме слеће, ђурђевак зелени, свима осим мени“.
За Српски културни простор
Славица Мојсин
