После најаве Саше Јанковића да ускоро иде у Брисел да као опозициони лидер са представницима ЕУ и НАТО пакта прича о стању у Србији, више је него јасно да су постизборна криза, наводно спонтани улични протести као и експанзија великоалбанског тероризма део једног истог процеса. У овом моменту циљ тог процеса је утицај на избор новог мандатара Владе Србије, а потом и преузимање комплетне политике владе.
Уз све замерке на власт мора се уважити и чињеница да су потписани уговори о војној сарадњи са Русијом, те неколико стратешких уговора са Кином, што је све било контра планова НАТО-а. Баш због те чињенице НАТО је себи створио много кооперативнију политичку опцију оличену у коалицији Јанковић-Обрадовић-Јеремић-Радуловић и у блиској будућности планира да тој коалицији дода и део спавача из актуелне власти.
Јанковић је гласноговорник те коалиције и главни преговарач са Бриселом. Он је човек који је до јуче био директно у естаблишменту да би потом експресно био прекомандован у опозицију. Иста ствар ће бити и са неким новим „Јанковићем“ кога НАТО подмеће као премијера. Задатак тог новог премијера би био да поквари све стратешке договоре са Русијом и Кином, а да потом пребегне у опозицију уз рушење владе и изазивање ванредних избора у земљи.
Иако сам на челу ванпарламентарне опозиционе странке, врло сам забринут и самим тим заинтересован да не дозволим НАТО пакту да у Србији спроведе своје планове. Стога понављам позив свим државотворним и одговорним политичким факторима у држави да што пре седнемо и направимо нови друштвени договор на бази кога би се дефинисала јасна политика земље за наредни врло турбулентни период.
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
