Више је него јасно да су наводно спонтани протести у градовима широм Србије у ствари врло брижљиво спремани и доста добро организовани. Сам већ дужи низ година причам и пишем о атмосфери референдума у матрици „уа или ура Вучић“ што је већ опробан механизам за дување балона друштвене кризе и прављења поларизације. Такође, у овој изборној кампањи било је више него очигледно да се феномен Белог правио са циљем друштвене и политичке регрутације иначе слабо активног младог света, а на шта сам опет ја једини реаговао и са својим тимом покушао да тако нешто спречим.
Сада када из дана у дан тонемо у постизборну кризу у којој је у неколико дана већ релативизован изборни резултат тако да је готово постало неважно да ли је Александар Вучић имао педесет и пет, а ја нула кома четири посто гласова, сви скупа морамо ставити прст на чело и замислити се куда све то води.
Мишљења сам да стање лагано клиза ка анархији што је поред безнађа најгоре стање у коме неко друштво и држава могу да се нађу. Решење за такво стање дефинитивно није забијање главе у песак већ нови друштвени договор у коме се мора уважити потреба промене пре свега вредносног система уз неопходно оздрављење политичке сцене. Ми данас готово да и не можемо да се на изборима такмичимо у програмима и идејама већ се све свело на политичко предузетништво или на такмичење у томе ко ће на вулгарнији начин увредити политичког противника.
Као неко ко не жели да учествује нити у анархији нити у овако постављеном систему, остаје ми да јавно позовем да свих нас једанаест који смо учествовали на изборима за председника Србије седнемо за исти сто и за почетак спречимо даљу ескалацију улице. Наредни корак који свако одговоран мора да уради је да свим снагама покренемо процес мењања система и то не револуцијом, већ вредносном еволуцијом.
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
Извор: Вечерње новости, 07.04.2017.
