Мирослав Паровић, председнички је кандидат, од родитеља пољопривредника, кога је, како са поносом истиче, село ишколовало, а сеоским пословима у сваком тренутку може да се врати.  Као млад човек који разуме проблеме села, покренуо је кампању симболичног назива Како сејеш – тако жањеш.

Када село постане одрживо, самим тим постаће и привлачно, објашњава Паровић. „То се постиже изградњом инфраструктуре, али и културолошког обрасца у коме није срамота живети у мањим срединама. Наравно, пољопривреда је у том смислу важна јер је свакако она база економске одрживости малих средина, али и ту морамо схватити да морамо да образујемо људе да користе нове технике и нове технологије. Од хектара кукуруза се може зарадити 100 евра, од хектара белог лука 5.000 евра, а од хектара лаванде и читавих 10.000 евра уколико се преради у уље. Такве ствари морамо објаснити људима и видећете како ће села брзо постати пожељно место за живот“.

Паровић који ће на изборима 2. априла бити под редним бројем три, изјавио је да је уместо скупе кампање, празних прича и отрцаних политичких парола у сврху подгревања референдумске атмосфере, желео да се народу обрати нечим конкретним. Промовишући програм Народног слободарског покрета, „људима делимо семена, да могу да засаде баште и да то буде нешто што ће остати као траг након ове изборне кампање“ – рекао је обилазећи централну Србију лидер Слободара.

Као председнички кандидат Паровић се залаже за очување пољопривредног земљишта у домаћем власништву, за повећање буџетских давања селу од минимум 5 %, за Србију без ГМО, као и за оснивање Државне задруге Србије која би представљала кровну организацију свих пољопривредника у нашој  земљи, а служила би за управљање државним земљиштем, као и за повећање производње хране и извоза хране. Стварањем повољних услова, односно сигурности и стабилности – на тржишту пољопривредних производа били би задовољни и произвођачи и потрошачи, а пољопривреда би, захваљујући сталном расту цена хране на светском тржишту, уз развој других сегмената – омогућила и опстанак српског села.

Подстицање сеоског туризма и активна подршка породичним пројектима позитивно би утицали на насељавање руралних средина. Уз данас претежно монокултурно бављење пољопривредом, треба дати подршку увођењу поликултурне пољопривреде и пермакултуре на малим сеоским имањима, који и у најтежим условима, представљају стратешки елеменат опстанка народа.