Дух линча је пуштен из боце и ако као друштво не будемо реаговали плашимo се да ћемо имати озбиљне проблеме у блиској будућности. Мироју Јовановићу, члану председништва Слободара, стигло је на стотине претећих порука и позива. Позови претње су се дешавали чак и док је у полицији пријављивао претње и тражио заштиту за своју породицу.
“Грех” Мироја Јовановића састојао се у томе што је поштујући Устав и законе Србије послао РИК-у приговор на кандидатуру Луке Максимовића. Дакле, није никоме претио, слао поруке, лупао на врата и сл. Само се обратио држави са примедбом, а добио је одговор парадржаве и тај одговор је застрашујућ.
Не мислимо да је Лука Максимовић крив, он се очито добро забавља и можда и не види да је враг однео шалу. Ништа више није смешно када се разбудила енергија спремна на линч.
Став о пројекту Луке Максимовића је јасан и више пута јасно јавно изнешен. То је извргивање руглу државе и изборног процеса. Такође, више је него јасно да му је кандидатура правно мањкава, а посебно ако се има у виду и случај са прошлих парламентарних избора на којима је без било каквог основа оборена листа коју су предводили Владана Глишић и Мирослав Паровић.
Да подсетимо. Пре тачно годину дана Мирославу Паровићу и Владану Глишићу оборена је листа за парламентарне изборе са валидно прикупљеним потписима. Неко је сматрао да иако то законом није дефинисано, два презимена не могу бити у називу листе јер то “збуњује бираче”. Иако противно свакој правној и моралној логици према грађанима који су подржали нашу листу, Управни суд је након интервенције америчке амбасаде поништио је одлуку РИК-а и ми смо морали да скупљамо потписе по други пут, наневши нам тако и материјалну и политичку штету.
Дакле не само да је поднет приговор против нас, него је наша листа заиста и оборена. Нико од нас тада није претио, напротив Мироје Јовановић, супруг и отац троје деце, се као частан човек, бранећи своју струку, одлучио за штрајк глађу и жеђу који се без одговора Уставног суда након 50 сати проведених пред том институцијом завршио његовим одвожењем у болницу.
Зато ми разумемо Мироја Јовановића, као правника који је покушао да укаже јавности на недоследан однос државе према правним нормама, и то без готово икакве подршке медија, те јавност није ни могла да буде упозната. Али зато не разумемо позиве на линч и вешање на бандере само због тога што је неко покушао да демонстрира двоструке стандарде који се сада већ хронично примењују у изборном процесу.
Наш лидер Мирослав Паровић, и ми, ове изборе смо и започели поруком да ћемо дати све од себе да снизимо тензије и не дозволимo атмосферу референдума. Сада смо потпуно уверени да то кључна мисија на овим изборима и зато ћемо све подредити томе. Резултат избора се стога неће огледати у броју гласова већ у томе трећег априла живот у Србији настави нормално да тече.
