Хоћу да Србији прикажем могуће стратешке алтернативе у времену које је пред нама – каже Мирослав Паровић, лидер Народног слободарског покрета

Много тога лошег је у Србији урађено током двехиљадитих, од распродаје привреде до урушавања одбрамбене моћи државе и потпуне ерозије јавног морала.

Међутим, можда и најгоре што је у тим мрачним годинама урађено је уништење политичког система.

Прво је из јавног живота протерана свака идеологија и оригинална политичка мисао, потом су релативизовани програми, да би на крају процеса дошло и до разарања свих страначких организација – каже Мирослав Паровић, лидер Народног слободарског покрета за 24.сата.

На место политичког система дошла је логика политичког предузетништва, па сада више немамо надметање ко ће понудити квалитетнија решења за проблеме грађана, већ ко ће понудити бољу маркетиншку кампању и у интересну мрежу увући што већи број бирача којима ће директно бити отворена перспектива личног намирења. Таква логика је довела до тога да су грађани све мање заинтересовани за политички живот, а да највећи број оних који се политиком баве све више атрофирају и сами тим све теже прате иначе врло динамичне промене у Европи.

Овакво стање у политичком систему прети да до краја уруши државотворни потенцијал српског друштва, јер уколико не будемо успели да се адекватно поставимо у времену које је пред нама заиста ћемо опстанак државе довести у питање. И управо је ово кључни разлог зашто се ја као најмлађи политички лидер у Србији осмељавам да се ухватим у коштац са председничком кандидатуром. Желим да искористим простор и да јавности укажем на неопходност увођења „свеже крви“ у политички живот земље.

Хоћу да Србији прикажем могуће стратешке алтернативе у времену које је пред нама, а са уверењем да дах ветрова новог доба лакше могу да осете људи мојих година, од оних које су шибали и комунистички и досовски и сви други политички ветрови који су протутњали овуда.

Уколико будем успео да макар мали део јавности ишчупам из раља агресивних маркетиншких кампања које ће се у изборима водити, то ће већ бити велика победа и даће пуни смисао мојој кандидатури. Наравно, потпуно ми је јасно да су ми шансе да нешто велико урадим на априлским изборима минималне, те да је у праву свако ко каже да би мој добар резултат имајући у виду све околности био право чудо. Међутим, дубоко верујем да је у Србији и на Балкану очекивање чуда у суштини потпуно рационално и може се свести под реалну политику. Велики Његош је још давно рекао: „Нека буде борба непрестана. Нека буде, што бити не може.“

Извор: Вечерње новости (27.02.2017.)