Током прошлог месеца група истраживача на челу са др Миланом Боришевим објавила је оригинални научни рад у реномираном међународном часопису ”PLOS One” о примени нанотехнологије у пољопривреди (http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0166248). У тиму научника који су остварили овај мали успех српске науке налази се и др Живко Ћурчић, један од лидера Народног слободарског покрта покрета, који развоју српске науке придаје пресудан значај у постављању темеља државотворне политике активног патриотизма.
Рад је настао као резултат научне сарадње истраживача две реномиране научне институције Новог Сада, Природно математичког факултета (ПМФ) и Института за ратарство и повртарство. Тема истраживања је била апликација нано честица формулисаних на ПМФ-у на биљке шећерне репе у циљу повећања толерантности на сушу. Биљни материјал који је коришћен у истраживању, створен је у Институту за ратарство и повртарство. Добијени резултати указују да су биљке третиране нано честицама биле толерантније на недостатак воде у контролисаним условима суше. Ово откриће је од изузетног значаја за нашу науку и пољопривреду нарочито ако се узму у обзир актуелне климатске промене на територији Србије, које се испољавају кроз тенденцију пораста средњих годишњих температура ваздуха и смањење количине падавина. Настале промене ће у огромној мери имати негативан утицај на гајење усева, што захтева постављање циљева и планирање мера како би на време прилагодили и заштитили домаћу пољопривредну производњу новим околностима. Једна од мера прилагођавања наступајућим климатским променама може бити и примена нанотехнологије. Верификовани резултати од стране међународних истраживача нам дају подстрек за наставак наших истраживања. Постављени су пољски огледи где се очекују нови резултати.
Нажалост за сада потенцијал наших истраживања није препознат од стране Покрајинских институција, јер покушај да дођемо до новчаних средстава за наставак истраживања из покрајинских фондова за науку и развој није успео и целокупна финансирања истраживања се обезбеђује из скромних финансијских средстава матичних институција као и ентузијазмом и инвентивношћу самих истраживача. Ипак, верујемо да ће објављивање овог рада и упознавање шире јавности, као и представника власти, са нашим радом, омогућити да у будућности много лакше дођемо до финансијске подршке за даљи рад и нове резултате како на шећерној репи тако и на другим биљним културама. Сматрамо да је ово један од ретких примера сарадње науке и привреде и да ће даљи развој овог пројекта резултирати новим комерцијалним производом. Такође је наше мишљење да само уз помоћ улагања у нове технологије, у овом случају нано технологију, као и већим инвестирањем у науку држава Србија може да напредује и на тај начин достигне стандард развијених земаља Европе и света.
