Где иду паре од претплате коју плаћају грађани Србије? Како се новац троши и распоређује? Колики су хонорари појединих умишљених новинарских величина? И ЗАШТО СЕ ТИ ПОДАЦИ СКРИВАЈУ?

To су питања која је у ауторском тексту поставио потпредседник странке, адвокат Мироје Јовановић.

Текст потпредседника Јовановића преносимо у целости:

„Ваше право да знате све“ био је слоган Радио-телевизије Србије (РТС), све док та телевизија је пре неколико дана одлучила да прогласи пословном тајном СВЕ ТРАНСАКЦИЈЕ које су вршене у периоду од 01.01.2009. до 01.06.2016. године.

Ово се изричито наводи у Решењу РТС-а од 27.09.2016. године, којим је одбијен захтева адвоката Мироја Јовановића из Новог Сада, да му се доставе подаци о трансакцијама у претходном периоду.

„Ваше право да знате све“ био је слоган Радио-телевизије Србије (РТС), све док та телевизија је пре неколико дана одлучила да прогласи пословном тајном СВЕ ТРАНСАКЦИЈЕ које су вршене у периоду од 01.01.2009. до 01.06.2016. године.

Ово се изричито наводи у Решењу РТС-а од 27.09.2016. године, којим је одбијен захтева адвоката Мироја Јовановића из Новог Сада, да му се доставе подаци о трансакцијама у претходном периоду.

Више (извините на изразу) глупости и безобразлука на једном месту нисам прочитао одавно, јер поред тврдње да се захтев (за доставу података о трансакцијама) односи на „огромну количину података…. „што представља енормну количину информација“, ова одлука РТС изричито наводи да ти подаци „представљају пословну тајну“.

 Наравно, одмах по пријему ове невиђене будалаштине, поднео сам представку ОЕБС-у (који воли да коментарише овдашњу медијску сцену – па ево им прилике) и (нерадо) жалбу Поверенику Шабићу.

У овом тексту дајем преглед законских одредби које показују и доказују да је РТС отворено слагао и „право на знамо све“ претворио у „ПРАВО ДА ЗНАМО ПОНЕШТО“.

НАВОДНА ПОСЛОВНА ТАЈНОСТ ТРАЖЕНИХ ПОДАТАКА

 Члан 4 став 1. тачка 5. Закона о јавним медијским сервисима прописује да се рад сваког јавног медијског сервиса заснива на начелу примене међународно признатих норми и принципа, а нарочито поштовање људских права и слобода и демократских вредности.

Члан 6. истог прописа предвиђа „Однос јавног медијског сервиса према јавности“, и наводи да у свом деловању јавни медијски сервис остварује јавни интерес, уважава захтеве јавности и за своје деловање одговара јавности, те да се одговорност јавног медијског сервиса према јавности као и утицај јавности на његово деловање остварује се посебно (став 2. алинеја 6.) благовременим испуњавањем обавеза прописаним законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

 Члан 9. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја је у ставу 1. тачка 5. прописано да орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја, ако би тиме:

– учинио доступним информацију или документ за који је прописима или службеним актом заснованим на закону одређено да се чува као државна, службена, пословна или друга тајна, односно који је доступан само одређеном кругу лица, а због чијег би одавања могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом који претежу над интересом за приступ информацији.

Нити једним позитивним прописом, а посебно не Законом о јавним медијским сервисима, не прописује се тајност пословања тих сервиса – нити би она била смислена нити разумна – односно –РТС није у свом Решењу навео такав пропис (понављам – будући да исти не постоји).

Закључујем да је РТС на недозвољен начин ограничио и укинуо право на увид у његово пословање путем правне забране доступности информација од јавног значаја – путем института тајности пословања – што је само по себи скандалозно и смашно истовремено.

НАВОДНА „ОГРОМНА КОЛИЧИНА ПОДАТАКА“ И „ЕНОРМНА КОЛИЧИНА ИНФОРМАЦИЈА“

Ја сам у свом обраћању РТС-у од 11.08.2016. године ВРЛО ПРЕЦИЗНО ТРАЖИО ПОДАТКЕ И МОГУЋНОСТ ЗА ЊИХОВО ДОСТАВЉАЊЕ.

Наиме у мом Захтеву који је упућен РТС-у се каже (последњи став Захтева):

„Прерметне изводе ми можете доставити у писаном (штампаном) облику на горњу адресу или у одговарајућем електронском формату на ЦД-у (будући да постоји опцију у систему електронског банкарства коју поседујете да се „експортују“ изводи у пдф формат), или пак на мејл адресу advokat@kancelarija.info.“

Захтев је дакле врло прецизан, будући да се у РТС НАЈКАСНИЈЕ ОД 2007 године врши електронско плаћање, и електронска евиденција банкарских извода, путем одговарајућег софтвера.

Ово даље подразумева ДА РТС ПОСЕДУЈЕ СВЕ ИЗВОДЕ СА РАЧУНА У ТРАЖЕНОМ ПЕРИОДУ  У ЕЛЕКТРОНСКОМ ОБЛИКУ, путем одговарајућег софтвера за ЕВИДЕНЦИЈУ ПРОМЕТА ПРЕКО РАЧУНА, што је НОТОРНО ПОЗНАТА ЧИЊЕНИЦА.

БУДУЋИ ДА СВИ системи електронског плаћања ПОСЕДУЈУ ОПЦИЈУ „export as PDF“ ИЛИ СЛИЧНУ ОПЦИЈУ ЗА „ИЗВОЗ“ ПОДАТКА У ЕЛЕКТРОНСКУ ФОРМУ,  СВИ ТРАЖЕНИ ИЗВОДИ СЕ МОГУ ВЕОМА ЛАКО КОНВЕРТОВАТИ У ПДФ документ и послати на електронску пошту, или пак нарезати на носач (ЦД) и тако доставити овом подносиоцу.

Стога образложење РТС о „огромној количини података…. што представља енормну количину информација“ МОЖДА ПРЕДСТАВЉА ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗА СРЕДИНУ 20 ВЕКА, али никако није подобно за 2016. годину, као и 10 година пре тога, ИМАЈУЋИ У ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ (тзв. E-banking) КОЈЕ ПОСТОЈИ У РТС.

Податке које сам тражио биће ми достављени кад-тед. И сада поново постављам питања са почетка овог текста:

Где иду паре од претплате коју плаћају грађани Србије? Како се новац троши и распоређује? Колики су хонорари појединих умишљених новинарских величина?

И ЗАШТО СЕ ТИ ПОДАЦИ СКРИВАЈУ?