По принципу “жабе и коња” у Србији се после британског иступања из ЕУ промовише идеја референдума о ЕУ и НАТО

По принципу “жабе и коња” у Србији се после британског иступања из ЕУ промовише идеја референдума о ЕУ и НАТО. Интересантно, најгласнији заговорници референдума су управо они за које постоје индиције да су блиски англо-америчком концепту политике. Укратко, овај концепт подразумева инсистирање на оним политичким технологијама које доводе до подела у друштву, а референдум би сада сасвим извесно изазвао озбиљну поделу у којој би се НАТО снаге најбоље снашле.

Са друге стране, власт упорно гура главу у песак и игнорише чињеницу да после британског НЕ за ЕУ више ништа неће и не може бити исто. Наставак еврофанатичне политике ће само продубљивати поделе у друштву, а аргумент резултата недавно одржаних избора више не пије воду јер без обзира за шта су људи гласали у априлу, реалност је сада промењена и намеће потребу другачије државне политике.

Сматрам да је за Србију најбоље да у овом преломном историјском моменту остане политички и војно неутрална држава и да у том правцу треба ићи ка нечему што смо у изборима промовисали као Србија слободна пословна зона Европе. Оваквом политиком бисмо направили сасвим довољан отклон од ЕУ, али без наглих заокрета и егзибиционизма. Ово наводим како би се видело да нису све странке подељене по линији за ЕУ или за Русију, а на чему се све више инсистира баш из англо (тј. НАТО) кухиње.

Лично се не противим референдуму као моделу доношења политичких одлука јер у крупним стварима ваља консултовати народ и тиме учврстити државне позиције. Mеђутим, било каквом референдуму мора претходити озбиљна друштвена дебата и покушај постизања што ширег консензуса и новог друштвеног договора. То не подразумева труле компромисе и намиривање страначких инфраструктура (укључивши и моју) кроз учешће у разним нивоима власти, а што се тренутно нашироко примењује. Напротив, то подразумева жив политички процес са актерима који имају идеју шта и како даље, а закључак тог процеса морају бити релативно брзи избори на којима би се бирало не између странака, већ између понуђених концепата.

Мирослав Паровић,
Трећа Србија

Извор: Вечерње Новости, 06.07.2016.