Данас је Уставном суду поднета жалба поводом срамне одлуке судије Управног суда да стави право у службу политике и да на интервенцију Бошка Обрадовића, председника Двери и једног високог службеника амбасаде САД у Београду обори листу Сложно за Србију – Народни савез – Глишић-Паровић. Објашњење како у називу листе не могу да стоје презимена Паровић и Глишић у најмању руку делује смешно када се погледају називи свих других листа у којима постоје чак и надимци.
Посебно је пак важно то што је судија Управног суда на себе узела право да буде законодавац што по Уставу не може, те је констатовала оно што у Закону о изборима не стоји, а то је да називи листе у себи не могу да садрже имена или делове имена лица. Управо је ова чињеница једна од важнијих у жалби коју смо поднели. Такође, у жалби смо навели да нам је одлуком нарушено Уставом дефинисано право да бирамо и да будемо бирани, као и право на слободу изражавања што све спада у домен основних људских права.
Са друге стране, случај да на Врачару ми као организација имамо предату и потврђену листу за општинске изборе под називом Сложно за Врачар – Владан Глишић-Ненад Поповић-Мирослав Паровић доказује и да је Управни суд о истој ствари на различит начин пресудио, што опет задире у Уставом дефинисану категорију права на правично суђење.
Ми као одговорни људи нисмо одлучили да на очигледну неправду одговоримо уличним демонстрацијама, што би на нашем месту урадили вероватно сви други учесници у изборном процесу, већ смо одлучили да неправду исправимо кроз институције система.
Оно што је пак за нас кључни утисак и бојазан је то да очигледно НАТО структури у нашој држави треба хаос на улицама Београда, а за изазивање хаоса су им избори дошли као наручени. Политичка одлука Управног суда да се ми склонима са избора је можда увертира у то да исти тај суд незаконито на захтев странаца оспори читав изборни процес, а то је већ увод у „обојену револуцију“.
Владан Глишић
Мирослав Паровић
