20 година након распада Југославије, упркос низу тешких удараца и доминацији НАТО, Србија је и даље главна про-руска снага у Европи.
Федерална новинска агенција објављује интервју са лидером странке “Трећи Србија” Мирославом Паровићем. “Трећа Србија” – нова политичка снага у Србији, идентификују себе на десној, конзервативној страни политичког спектра. У коалицији са покретом “Народна мрежа” Владана Глишића, партија Паровића учествоваће у изборима за национални парламент и локалне скупштине који ће бити одржани 24. априла у 15 градова у Србији.
– Шта мислите о данашњем тероризму у свету и Европи?
Исламистички тероризам је данас једна од највећих пошасти која прети свету. А посебно је опасно то што је тај и такав исламистички тероризам у великој мери у садејству са делом НАТО структуре, а све са циљем прављења дестабилизације у оним деловима света на које НАТО претендује да има тапију. Из тог разлога данас тероризам буја и на Западу Европе и то баш у тренутку када се и у Француској и у Немачкој мења политичка клима и када њихове елите и народи окрећу своју политику од НАТО пакта и ЕУ ка Русији.
– Kако оцењујете данашње морално Стање у Срба?
После више од четврт века у коме смо ми Срби као народ под пресијом и под ударима НАТО структура логично је да је народ у великој мери апатичан. Међутим, уверен сам да је то само пролазно стање и да ћемо врло брзо у себи пронаћи нову снагу за борбу.
– Какав Срби имају однос према пресуди Радовану Караџићу?
Пресуда је скандалозна и представља наставак скандалозних пресуда које Хаг доноси. Тако да наш народ наравно има максимално негативан однос према тој пресуди.
– У Европи расте подршка десничарским партијама. Какав је ваш став, који су разлози овог успеха и да ли је реалан долазак десничарских елита на власт у Европи?
Раст подршке је нормалан имајући у виду да нови политички талас у Европи има за циљ да европским народима и државама врати суверенитет, што значи право да сами одлучују о сопственим животима. Данас, када је свима у Европи јасно да НАТО и ЕУ нису решење, него проблем, то логички повлачи за собом раст подршке онима који траже стратешке алтернативе, а једина је могућност да Европа од Лисабона до Владивостока у јединственом евроазијском простору у потпуности исконтролише безбедносне, економске и на крају и цивилизацијске тековине.
– После толико времена, како оцењујете југословенске и совјетске пројекте?
И ми Срби и ви Руси често имамо потребу да помажемо другима и да им обезбеђујемо слободу. Тако смо ми Срби у 19. веку одлучили да ослободимо све Јужне Словене и да им омогућимо да сами одлучују о својим судбинама. Стварање Југославије је управо то и значило, међутим чим смо Хрвате, Словенце и друге ослободили од Турака и Аустријанаца они су се окренули против нас. Слично је важило и за вас Русе у СССР-у. Тако да у суштини једна племенита замисао наших предака није успела због незахвалности оних којима смо помогли и наравно због утицаја разних светских центара моћи.
– Како Словени могу да се мобилишу, какав морални основ нам је потребан?
Словени данас нажалост врло често директно раде једни против других, а по правилу увек на штету свих нас. Из тог разлога је за почетак неопходно обновити озбиљан дијалог на нивоу елита словенских народа и држава, а са циљем проналаска најмањег заједничког именитеља. Можда би за почетак тај најмањи заједнички именитељ могло да буде то да нам је у интересу да сви економски сарађујемо.
– Шта вас је позвало да се бавите политиком, који је ваш циљ?
Потреба да у времену промене светске парадигме будем део тог процеса. На сличан начин је и мој предак, Благоје Паровић између два светска рата учествовао у спровођењу идеје светске правде и погинуо као командант 13. интернационалне бригаде у Шпанији, борећи се против снага генерала Франка.
