Још када је Милошевић изашао за ону говорницу на Газиместану, говорило се да је Србија на прекретници. Деветог марта било је “јасно” да је Србија на прекретници. После Дејтона, били смо на прекретници. Током студентских протеста 96-е , затим за време бомбардовања, па онда Петог октобра, па 12. марта и на крају за изборе на Ђурђеван, били смо на прекретници. И данас стојимо на прекретници
Ми живимо у апсурду који се зове три деценије “историјског момента” – а, никако да преломимо, или ако нам се то и омакне, учинимо погрешно. Лидери који воде политичку сцену у последње три деценије, деле се на две категорије: оне који нису имали храбрости да донесу било какву одлуку и оне који су доносили погрешне одлуке, а најчешће је свако од њих чинио и једно и друго. Ти лидери, не само да не желе да одговарају за своје промашаје, већ су наметнули себи ореол незамењивих, вечних и недодирљивих.
Другим речима, они који су нам узели прошлост, они који нам узимају садашњост, решени су да нам отму и будућност, а нама не преостаје ништа друго друго него да будемо неми гледачи, звиждачи или тапшачи, њима је свеједно.
Док они стоје, постојано, изазови долазе. И низ питања НАТО или Русија или неутралност? Шта ћемо са Косовом? Шта ћемо са ММФ-ом? Шта ћемо са избеглицама? Шта ћемо јести? Какву ћемо воду пити? Где ћемо радити?
Пред вама су, дакле, само три једноставна избора: први, да онима који су нас водили из промашаја у промашај опет укажете поверење, други да се не мешате у сопствени живот и трећи да размислите постоје ли нова лица, нови људи и што је најбитније нове идеје, које имају кредибилитет и снагу.
Ти нови људи и те нове идеје, данас стоје пред вама – имамо ли кредибилитет, закључите на основу онога што смо радили и што радимо, што смо говорили и што говоримо,или још боље, постаните део те приче и постарајте се да постане још кредибилнија.
Трећа Србија се, за разлику од свих осталих, није кретала како ветар дува, али није ни мокрила по њега, па се после питала зашто је попишана. Нисмо позивали да тенковима кренемо на Приштину, али нисмо ни рекли да је Косово независно, јер и НИЈЕ. Не вичемо УРА Вучићу ради јефтиних поена, не вичемо ни УА Вучићу ради још јефтинијих.
Једини смо признали своје грешке и једини смо одстранили паразите и лоше људе из својих редова, јер ако ми нисмо чисти, како да станемо пред вас? Једини нисмо мењали реторику. Jедини смо на чело странке поставили најбољег међу нама – Мирослава Паровића. Једини имамо пријатеље и на Истоку и на Западу. И једини знамо да добробит Србији не могу донети ни хирови ни демагогија, већ јасан план.
Ми тај план имамо, ми тај план нудимо и ми тај план кандидујемо. И Лако је викати “Јуриш” или “Повлачење”, а радити то стихијски – тешко је промислити. А, када промислимо, онда морамо знати куда идемо, зашто тамо идемо и како ћемо стићи. И каквим кораком. Трећа Србија има одговоре на сва та питања, док други могу имати само питања на одговоре. И ту је разлика.
Зато свакога од вас данас можемо погледати у очи и то је највећи луксуз у политичком брлогу Србије и нећемо се смирити,ни стати како данас у Темерину, јуче у Шапцу, сутра у Нишу, Краљеву, Косовској Митровици, Зрењанину и тако даље док год СРБИЈА не буде знала да постоји и да јој је потребан трећи избор, трећи пут и ТРЕЋА СРБИЈА.
