Српски народ, који је несумњиво највише пострадао у ратним сукобима 1941-1945, 1991-1995., као и 1998-1999. године, има највеће морално право да се сећа и да поштује своје жртве.

Ситуација у којој највише руководство Републике Србије бива нападнуто приликом комеморације жртвама другог народа, представља наставак терористичко-криминалног концепта решавања питања коегзистенције народа на Балкану.

Када се у истом дану изврши бомбашки напад у Куманову, и изврши сраман покушај линча српског премијера од стране организоване руље исламских екстремиста, дужни смо да све државне и националне ресурсе уложимо у очување безбедности и стабилности земље и региона.

Нама је јасно да иза свих екстремистичких испада, напада и акција у последњих неколико месеци стоји исти потпис и иста рука, и Трећа Србија поново позива народ на јединство у сећању на српске жртве, а државне органе на опрез и будност.